10.САБОР СРПСКЕ ОМЛАДИНЕ И 4.САБОР СРПСКЕ МРЕЖЕ

 

06.08.2010. - 08.08.2010.

Са благословом Његове Светости Патријарха Српског г. Иринеја, почетком августа у Београду ће се одржати десети сабор српске православне младости и будућности, као и четврти Сабор Српске мреже у овоме часу једине и јединствене асоцијације на свету која сабира разна светосавска, дакле, православна и родољубива, и нестраначка српска удружења из свих Српских земаља и Расејања

 

СРПСКА МРЕЖА ЗА 21. ВЕК

Од 6. до 8. августа 2010. године у Србији је одржан 10. Сабор српске омладине, традиционална манифестација у организацији Српског сабора Двери, која је први пут уприличена на Универзитету у Београду 6. децембра 2001. године уз учешће два удружења. Од тада се сваке године одржава при великим српским светињама широм Балкана и броји више десетина патриотских иницијатива из целог света које су 17. марта 2007. године формирале Српску мрежу, чији је ово истовремено био 4. Сабор. Овим јубиларним поводом појавили су се први штампани примерци јединственог каталога српског патриотског НВО сектора, који је пописао историјат Сабора и Српске мреже, као и регистар организација са контактима.

 

У походе Српској Војводини

 

Сабор је ове године почео у петак, 6. августа поклоничким путовањем светињама Фрушке Горе, у току кога смо обишли манастире Крушедол, Гргетег и Велику Ремету. Поред нашим јединствених задужбина Немањића и Бранковића у Војводини посетили смо и стара сеоска и градска језгра вишевековног живота Срба на овим просторима који датира најмање од времена другог српског архиепископа Светог Арсенија Сремца, наследника Светог Саве, који је пореклом са овим простора. У том смислу, посетили смо традиционалну сремску кућу у Марадику, као и чудесне Сремске Карловце, вишевековни центар урбаног Српства далеко пре Београда.

 

Радни дан Сабора у храму Светог Саве у Београду

 

У суботу је након Свете Литургије у малом храму Светог Саве у парохијском дому одржан радни део Сабора у коме је учестовало преко 100 представника преко 30 различитих организација из Српских земаља и Расејања. Након благослова и поздравног слова које је у име управе Храма дао протојереј-ставрофор Миодраг Поповић, главни и одговорни уредник листа Православље, званичне новине Српске Патријаршије.

У наставку су уследила обраћања Бранимира Нешића, једног од оснивача Сабора и главног уредника часописа ДВЕРИ СРПСКЕ, који је говорио о десет година Сабора српске омладине кроз кратак историјат са видеопрезентацијом, затим проф. др Милоша Недељковића, државног секретара Министарства за науку Владе Републике Србије на тему Повратка стручњака из дијаспоре, Драгомира Анђелковића, уредника магазина ВИДОВДАН на тему Српске интеграције данас и Зорана Радојичића, координатора Српске мреже у име Српског сабора Двери на тему Нови облици односа матице, региона и дијаспоре.

 

 

У другом делу програма представиле су се нове организације: Јадовно 1941 из Бањалуке, SOYA (Српска православна омладинска асоцијација) из Аустралије, Светосавско удружење Косовски Завет из Канаде, Хуманитарна организација Срби за Србе, Удружење српске православне омладине СПОЈИ из Аустрије, Српско друштво Задужбина из Словеније, Млади Лапова, Краљевина Србија, као и други гости из матице, региона и расејања. Посебно издавајамо обраћања Звонка Михаиловића, председника српске општине Штрпце, Милоша Стојковића, помоћника председника српске општине Косовска Витина и председника удружења Косовски Божури из Параћина, Дана Чанковића, председника Српског народног покрета Избор је наш из Бањалука и Раја Војиновића из Српског националног савета Црне Горе.

 

 

На крају радног дела Српски сабор Двери као координатор поднео је извештај о урађеном у последњих годину дана Српске мреже, а након плодне дискусије Сабор је завршен заједничким усвајањем Повеље.

 

До следећег саборовања

У недељу, 8. августа након Свете Литургије у малом храму Светог Саве и културно-уметничког програма у парохијском дому у коме су учествовали музички састав Источник из Књажевца и драмски уметник Милош Станковић, глумац Народног позоришта у Суботици, учесници Сабора обишли су велики храм Светог Саве а потом и дворски комплекс Карађорђевића на Дедињу. Сабор је завршен заједничком вечером и дружењем у Конаку Вукашиновић у Београду.

Сви учесници Сабора изразили су велику радост због учествовања у овом јубиларном саборовању српске омладине и очекивања да ћемо наставити са заједничким радом кроз Српску мрежу и саборима и у следећој деценији.

 

У Београду, 9. августа 2010.

Информативна служба Српског сабора Двери

___________________________________________________________

Повеља 10. Сабора српске омладине и 4. Сабора Српске мреже

 

Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Г. Иринеја, а у организацији Српског сабора Двери, у Београду је од 6. до 8. августа одржан десети Сабор српске православне младости и будућности, као и четврти Сабор Српске мреже, у овоме часу једине и јединствене асоцијације на свету која сабира више десетина разних нестраначких српских патриотских удружења из свих Српских земаља и Расејања.

Овогодишњем, јубиларном Сабору, присуствовало је преко 100 учесника из више од 30 организација из Србије, Републике Српске, Црне Горе, осталих бивших југословенских република, као и европског, америчког, канадског и аустралијско-новозеландског српског расејања.

Главна тема Сабора била је: Нови облици односа између Матице и дијаспоре, а велика пажња посвећена је проблемима очувања националног идентитета српског народа у целини. Разматрани су начини борбе у заштити српских националних интереса, са нагласком на важност српских интеграција у духовном, културолошком, економском и политичком погледу.

Након представљања нових организација и подношења извештаја о последњих годину дана рада и развоја Српске мреже, Сабор је донео следеће закључке:

 

1. У тренутку када је српски народ изложен огромној асимилацији широм расејања и одређеним елементима прогона и дискриминације у околним бившим југословенским републикама, истичемо стратешки и практични значај нове српске доктрине стратешке дубине , а културна политика заштите националног идентитета и српских интеграција још више добија на важности. У том правцу посебно истичемо преку потребу међусрпског повезивања у културном, просветном, пословном и политичком погледу, што све врхуни у идеји Српске Уније као комплетног обједињавања српског народа у региону.

2. У сусрет обележавању 70-годишњице од напада Хитлерове Немачке на Краљевину Југославију 1941. године и почетка геноцида над српским народом од стране НДХ и других нацифашистичких сателита на Балкану, унапред подсећамо све надлежне институције да је следећа година крајњи тренутак да се Срби сете својих жртава које не смеју бити мање важне, и да се достојно поставимо према највећим балканским стратиштима: Јадовну и Јасеновцу, примењујући политику историјског сећања и превенције геноцида.

3. Оцењујемо епохално битним покретање нових облика поверења, односа и сарадње између појединаца, организација и институција матице и дијаспоре и као историјски кључну идеју повратка из Расејања у матичне Српске земље на Балкану, и позивамо све државе у којима живи српски народ на свoјим вековним етничким просторима да овај повратак омогуће и помогну. Ово се посебно односи на државу Србију, која у овом часу још увек нема националну стратегију за повратак расејаних Срба широм света и њихову реинтеграцију у српско друштво. Срби у Расејању који намеравају тамо да остану позивају се на изградњу нових модела очувања националног идентитета и позитивне промоције српског народа у свету.

4. Сабор подсећа да се ове године навршило 15 година од највећег егзодуса једног народа у Европи после Другог светског рата, када је независна држава Хрватска у геноцидној војној операцији „Олуја" 1995. побила око 2600 и протерала преко 350.000 Срба из Републике Српске Крајине и западног дела Републике Српске. Нешто слично као да се припрема преосталом српском народу на Косову и Метохији, па скрећемо пажњу јавности постављајући питање шта чини актуелни режим у држави Србија по питању Републике Српске Крајине и заустављања даље дезинтеграције саме Србије на Космету, у Војводини и Рашкој области?

5. Сабор посебно указује на покушај крађе и укидања српског језика у Црној Гори, као и на друге случајеве кршења људских и националних права са којима се суочава српски народ у овој бившој југословенској републици. Ови и слични примери у осталим земљама региона заправо више говоре о Матици Србији која не води озбиљну спољну политику према деловима сопственог народа који је остао ван своје државе. Сабор позива државни врх Србије на одлучнији и активнији приступ заштити српских националних интереса у региону.

6. Сабор сматра да Србија и Република Српска треба да преиспитају да ли Европска Унија и НАТО заиста немају алтернативу и о томе омогуће изјашњавање грађанима на референдуму. Посебно се позива држава Србија да што пре приступи Споразуму о недељивој колективној безбедности који је иницирала Руска Федерација и тако активно прошири своју неутралност.

7. У опстанку Републике Српске, њеној независности и бољитку, Сабор види очување највеће историјске победе српског народа у последњих 20 година и велику наду да ништа није готово на Балкану и да тек почиње борба за ново решавање српског националног питања у региону након промене геополитичке карте света која је у току.

8. Српска мрежа, као у последњих неколико година многострано развијени српски патриотски невладин сектор, представља велику снагу и друштвени потенцијал српског народа у будућности, посебно када се узме у обзир истрошеност наших интелектуалних и политичких елита и потреба за сменом генерација и новим, младим лидерима и организацијама. На том путу неопходно је још много националног одушевљења и одговорности, иницијативе, рада, стрпљења и слоге свих оних који су се определили за ову духовну и патриотску борбу и чине Српску мрежу, као једну од најоргиналнијих и најперспективнијих националних идеја у последњих више од пола века.

 

Како радили, тако нам и Бог помогао!

 

Храм Светог Саве у Београду, 7. август 2010.


Штампа   Ел. пошта