Reaktion auf den Text in "Innsbruck informiert" zur Benennung des Diana-Budisavljević-Kindergartens in Innsbruck
© GS Marke und Markenkommunikation
|| СРПСКИ ||
Innsbruck, am 11. November 2020
Sehr geehrte Mitglieder des Stadtsenates der Stadt Innsbruck,
sehr geehrte Mitglieder des Kulturausschusses der Stadt Innsbruck,
sehr geehrte Damen und Herren,
liebe Mitbürgerinnen und Mitbürger,
wie Sie bereits wissen, beschäftigt sich der Serbisch Orthodoxe Jugendverein Innsbruck (SPOJI) seit 2010 im Rahmen der Erinnerungskultur mit dem Thema Diana Budisavljević. Deshalb freut es uns umso mehr, dass nun beschlossen wurde, dass der städtische Kindergarten in der Burghard-Breitner-Straße umbenannt wird und künftig „Städtischer Kindergarten Reichenau Ost. Diana Budisavljević“ heißen wird.
Wir finden, dass Sie hier wirklich sehr gute Erinnerungsarbeit geleistet haben, denn es gehört auch die nötige Courage dazu den Kindergarten, der nach dem nationalsozialistischen Arzt Burghard Breitner benannt war, nach der Innsbrucker Kinderretterin, Diana Budisavljević (geb. Obexer) zu benennen und zugleich die Straßenbezeichnung nach Breitner mitsamt der Zusatzbeschilderungen, die seine menschenverachtenden Taten erklären, bestehen zu lassen. So schafft man eine gelungene Auseinandersetzung mit der Geschichte des Zweiten Weltkriegs und ebnet den Weg für eine gelungene Erinnerungskultur.
Wir begrüßen ebenso die richtige Schreibweise des Namens von Diana Budisavljević, der an der Eingangsbeschilderung des Kindergartens geplant ist, da das die einzige Schreibweise ist, die auch Diana, nach ihrer Heirat mit Dr. Julije Budisavljević verwendet hat, obwohl es sicherlich auch nicht falsch wäre den Zusatz „geb. Obexer“ hinzuzufügen. So steht es auch auf ihrem Grabstein am Innsbrucker Westfriedhof geschrieben. Dass man „Budisavljević“ mit einem Akut über dem „c“ schreiben will, freut uns auch, denn oft wird dieser weggelassen, was im Fall der meisten ex-jugoslawischen Namen falsch ist. Für viele ist das eine Kleinigkeit, doch für uns, die schon die dritte oder sogar vierte Generation in Österreich darstellen, ist es von großer Bedeutung und zeugt von großer Akzeptanz, denn auch wir sind vor allem Österreicherinnen und Österreicher und wollen uns in unserer neuen Heimat emanzipieren und auch akzeptiert fühlen.
Diese Punkte freuen uns sehr und wir gratulieren Ihnen an dieser Stelle für eine gelungene Arbeit und eine erfolgreiche Gestaltung unserer Stadt Innsbruck im Zeichen des Friedens und der Menschlichkeit.
Auf der anderen Seite bekümmert es uns sehr, dass im Text zur Kindergartenumbenennung, der heute im Organ des Innsbrucker Stadtmagistrats „Innsbruck informiert“ erschienen ist (siehe: https://www.ibkinfo.at/umbenennung-kg-reichenau), mit keinem einzigen Wort erwähnt wird, dass es sich dabei um tausende hauptsächlich serbische Kinder gehandelt hat, die Diana rettete. Fast alle von uns erinnern uns noch sehr gut an die Diskussion, über den Text für die geplante Gedenktafel für Diana Budisavljević am Obexer-Haus in der Maria-Theresien-Straße, die immer noch aktuell ist. Ende Mai dieses Jahres haben wir Ihnen ein ausführliches Schreiben, mit Anhängen von Personen und Institutionen, die Experten zum Thema „Aktion Diana Budisavljević“ und Erinnerungskultur sind, geschickt.
Донатори у јуну 2020. || Spender im Juni 2020
[auf Deutsch darunter]
Многи мисле да сакупљамо хуманитарне донације од акције до акције. Међутим, ми сакупљамо 365 дана у години, јер желимо да помогнемо што више социјално угрожених вишедетних породица на Балкану и болесне деце у Тиролу.
За то нам је потребна ваша подршка! Један од најважнијих делова хуманитарног рада поред транспарентности, представљају и стални, редовни донатори. На том пољу смо тренутно слаби, а што више сталних донатора будемо имали, то ћемо боље моћи да припремамо акције и брже да реагујемо. Уколико бисмо имали више редовних донатора, који би на месечном нивоу уплаћивали 5, 10, 20 или више евра, свако ко колико може, не бисмо морали да трошимо енергије и времена на посебна сакупљања донација од случаја до случаја, већ бисмо одмах били спремни да одреагујемо и помогнемо породицама за које сазнамо да им је помоћ преко потребна.
Ове године смо покренули више акција. Почетком године смо поделили Божићне пакетиће на Косову и Метохији, помагали смо у Инзбруку током првог таласа ковида-19, тренутно завршавамо припрему за ново купатило за породицу Костовић из Новог Пазара, ускоро завршавамо нашу 20. хуманитарну акцију на Косову и Метохији, као и нашу 8. хуманитарну акцију за породице у Хрватској, а крајем октобра смо испоручили два комплета фудбалских дресова Школи фудбала у Грачаници.
Прикључите се и ви нашој хуманитарној мисији, постаните редовни донатор, па да заједно усрећимо што више деце на Балкану и у Тиролу!
Можете донирати на један од следећих начина:
Дресови ФК Риец за школу фудбала у Грачаници
[auf Deutsch darunter]
Ове седмице смо у Београду предали две половне гарнитуре дресова представницима Школе фудбала Грачаница, које нам је донирао Фудбалски клуб из Риeца (Rietzer SK) из Тирола, којима смо веома захвални на томе. У школи фудбала у Грачаници игра око 90 деце, а ускоро ћемо вас обавестити детаљније о овоме.
Уколико знате неки спортски клуб у Аустрији, Немачкој или Швајцарској који би био спреман да донира дресове за спортске клубове на простору Србије и Балкана, или уколико ви желите да постанете наш донатор како бисмо помагали социјално угроженим вишедетним породицама на Балкану, јавите нам се.
На слици: Дејан Кристић и Дејан Мирић (са дресовима) и Стеван Јаношевић, председник СПОЈИ-Србија
СПОЈЕНИ СМО ЈАЧИ!
СПОЈИ поводом упокојења Митрополита Амфилохија
Митрополит Амфилохије Радовић (1938-2020)
Јуче, 30. октобра 2020, дан уочи празника Светог Петра Цетињског и Светог Луке у Господу је уснуо Митрополит Амфилохије Радовић. Ми, као Српска православна омладина Инзбрук (СПОЈИ) веома смо ожалошћени том вешћу. Ожалошћени, јер знамо да нас је у овоземаљском животу напустила једна од најважнијих личности и најсветлијих пастира, које има наш народ и наша црква.
С обзиром на то да је већина међу нама јако млада, а уз то и одрасла у расејању, где нам је пажња скренута на многе друге ствари, па је тако данас многима пажња на новим трендовима који немају никакве везе са нашим народом, нашом традицијом или нашом вером, као што је тзв. Хелоувин („Halloween“), можда из тих разлога, али и других нисмо ни свесни какву смо привилегију имали, да будемо савременици Митрополита Амфилохија Радовића. Највероватније нисмо свесни ко нас напушта ових дана и какав је значај имао и има за наш народ, не само у Црној Гори, већ широм света, ма где се налазили.
Могуће је да је већини међу нама Митрополит Амфилохије остао дубоко урезан у сећање због филма „Ви идите, ја нећу!“ чију смо Аустријску премијеру организовали у марту 2016. године у Инзбруку. Филм који је заснован на књизи Митрополита Амфилохија „Љетопис новог косовског распећа“. Кроз филм смо први пут могли да видимо слике Митрополита Амфилохија, који са нашим свештенством открива и сахрњаује измасакриране нове косовске мученике под пратњом КФОР-а 1999. године.
Као други догађај који је сасвим сигурно допрео до многих срца и нас младих у расејању, јесу недавна дешавања и дискриминација нашег народа у Црној Гори, када је Митрополит Амфилохије дао снагу Господа Исуса Христа и дигао и охрабрио народ, а затим предводио литије, бивао хапшен и носио тежак крст нашег народа у Црној Гори са својих преко 80 година. Слава Богу, наш народ је васкрсао у Српској Спарти и утабао стазе слободе, до које ће надамо се коначно и стићи.
Можда нисмо свесни колико смо уствари благословени што смо имали прилике да живимо у времену Митрополита Амфилохија, као и Светог Патријарха Павла. Можда нисмо сада, али се уздамо у Господа да отвори срца наша, како бисмо се освестили и били свесни дела наших великих и Светих савременика, који су нам дали пример који требамо следити, па да уз Божију помоћ та сазнања по том освешћењу преносимо са колена на колено и нашим потомцима.
Вест о упокојењу Митрополита Амфилохија или Ђеда нашег нас је дубоко растужила, али као Православни Хришћани свесни смо да је то само туга овоземаљска, која ће се ускоро претворити у радост небеску, јер се Ђед наш сели у Царство небеско и иде Оцу своме и Новомученицима косовским где ће заједно са Небеском Србијом наставити тамо где је стао овде, биће уз свој народ са свим Светима и молитвама својим.
Нека је вечна слава и велико хвала Митрополиту Амфилохију! Вјечнаја памјат!
Септембар у знаку најновијег издања часописа "Споји!"
[auf Deutsch darunter]
После првих хуманитарних штандова са најновијим, 10. издањем часописа "Споји!", које смо у септембру организовали у Куфштајну и Инзбруку, на Крстовдан, 27. септембра 2020, поново смо парохијанима у Инзбруку поделили часопис и сакупљали донације за социјално угрожене породице у Хрватској, Босни и Херцеговини и Србији.
Најновије издање нашег часописа својом главном тематиком посвећено је Диани Будисављевић. Жени, Аустријанки, која је 1891. године рођена у Инзбруку под девојачким презименом Обексер, а која је током Другог светског рата спасила преко 10.000 деце из усташких логора смрти. То су била у великој већини српска деца. Њени сарадници су спасили и двоје хрватске деце, чији су родитељи били Партизани, те су били политички неподобни за усташе. Поред главне тематике у часопису можете прочитати и разне интересантне текстове наших аутора у рубрикама ИСТОРИЈА, КУЛТУРА, ПРАВОСЛАВЉЕ, ИНТЕГРАЦИЈА, као и у другим рубрикама.
Први хуманитарни штанд са најновијем издањем часописа "Споји!" у Инзбруку
[auf Deutsch darunter]
У недељу, 20. септембра 2020, чланови Управе Српске православне омладине Инзбрук (СПОЈИ) који су уједно и чланови редакције Информативног и интеграционог часописа "Споји!" присуствовали су Светој Литургији у Храму рођења Светог Јована крститеља у Инзбруку.
После Свете Литургије су на нашем хуманитарном штанду свим донаторима поделили најновије, 10. издање часописа "Споји!", које је својом главном тематиком посвећено Диани Будисављевић. Жени, Аустријанки, која је 1891. године рођена у Инзбруку под девојачким презименом Обексер, а која је током Другог светског рата спасила преко 10.000 деце из усташких логора смрти. То су била у великој већини српска деца. Њени сарадници су спасили и двоје хрватске деце, чији су родитељи били Партизани, те су били политички неподобни за усташе.