Potresna priča u našem listu o sudbini dece sa Kozare i velikom ljudskom srcu Diane Budisavljević, kod Dušanke Vojnović, 76-godišnje penzionerke iz banatskog sela Česterega, nedaleko od Zrenjanina, ponovo je probudila nadu da će pronaći najmlađeg brata Vasilija koji je nestao u ratnom vihoru, u jesen 1942. godine!
- Hvala „Novostima“ što su otrgle od zaborava ovu plemenitu ženu. Što su podsetile na Dianinu hrabrost, njenu humanost koja je nekim čudnim načinom zatirana - kazuje jedna od hiljade dece sa Potkozarja koja je prve godine detinjstva provela u ustaškom logoru kod Bjelovara.
Dušankina familija potiče iz sela Pucara, kod Kozarske Dubice. U proleće 1942. ustaše su joj ubile oca Dušana, a trinaestogodišnjeg brata Kostadina, pogubili u Jasenovcu. Majka Milka, sa najmlađim Vasilijem, koji je imao jedva dve godine, deportovana je u logor u Sisak. Dušanka je sa sestrom Brankicom i braćom Brankom i Radenkom završila u logoru Veliko Korenovo, kod Bjelovara.
- Mama nas je preko Crvenog krsta našla 1945. godine. Ispričala je da su joj Vasilija oteli iz naručja... Ali, nisu ga ubili, nego je završio kod neke žene iz Zagreba. Nažalost, nikada ništa nismo saznali o našem najmlađem bratu. Ja i danas verujem da je Vasilije, zahvaljujući baš možda akciji i plemenitoj misiji Diane Budisavljević, spasen i da je živ - priča kroz suze Dušanka.
Prisećajući se logoraških dana, ističe da im je najteže bilo što 3 godine nisu znali gde im je majka... Bili su smešteni u staroj baraci, sa još oko 300 dece, starosti između 3 i 10 godina.
- Ustaše

su nas stalno tukle, naročito decu koja su plakala i bila gladna... Spavali smo na slami, delili jedno ćebe, a sestra i ja smo imale sreće jer nas je neka Tina, Hrvatica iz susednog sela, angažovala da čuvamo guske. Majka je čudom preživela pakao logora u Sisku i uspela da nas pronađe - kazuje Dušanka Vojnović.
I 80-godišnja Desanka Babić iz Česteregra prisetila se Kozare, onog živopisnog predela omeđenog rekama Sanom, Unom i Vrbasom, gde žrtve nikada nisi izbrojane, ni priznate.
- U naše selo Miloševo Brdo, ustaše su upale 13. jula 1942. i sve nas poterale u logore Staru Gradišku, Jasenovac i Jablanac. Majka, hrabra i mudra Vida, spretno je u žbunje gurnula Milutina i Anku, dvoje najstarijih, koji su se tako domogli slobode... Majku su odvojili od nas četvoro i odveli na rad u Slavoniju. Vukosava sa osam godina i Persa u petoj, umorene su u dečjem logoru u Sisku. Radoslava i ja smo nekako preživele glad i torturu u ovom logoru, gde je umoreno 1.600 dece, većinom sa Kozare - priča izmučena starica iz Česterega koja i danas oseća posledice boravka u logoru.      

RASVETLjAVANjE
U Česteregu je posle Drugog svetskog rata kolonizovano mnogo Kozarčana, kojima su spaljene kuće, poubijane familije, oteta deca... Rade Bjelajac (56), sekretar MZ, potomak porodice čiji su mnogi bliži i dalji rođaci takođe završili na stratištima Jasenovca, Siska, Jastrebarskog, Stare Gradiške, ističe da je sa izuzetnom pažnjom pratio akciju „Novosti“. Rasvetljavanje dela hrabre Austrijanke, za njega je nešto najlepše što se u Srbiji dogodilo u poslednje vreme. Kaže, valja se stalno podsećati lekcija iz istorije i nezaboraviti stradanje dece i pokušaj biološkog zatiranja naroda.

VEĆA OD ŠINDLERA
* Austrijanka udata za Srbina, organizovala je akciju spasavanja srpske dece iz ustaških logora u vreme NDH.
* Decu sa Kozare, Korduna, iz hrvatskih i bosanskih sela, lečila je u Zagrebu i pokušavala da nađe familije koje bi ih podizale.
* Popisala je oko 12.000 mališana u svoju kartoteku, kako bi im sačuvala imena i vratila ih roditeljima posle rata.
* Imala je podršku uskog kruga ljudi, i svi su rizikovali svoje živote zbog srpske dece. Protiv nje i saradnika bile su ustaške vlasti, a posle rata je pala i u nemilost komunista.
* Umrla je gotovo zaboravljena, u Insbruku, u Austriji. Njeno ime ne nosi nijedna ulica, ni institucija u Srbiji, Bosni ili Hrvatskoj. Nema je u udžbenicima, nema ni knjige ni filma o njoj.

Preuzeto sa: www.novosti.rs

<<Назад