Сурова борба за живот у Лесковцу

07.05.2011.

Борба за живот Миле Попов и њено троје деце Оливере (11), Ђорђа (9) и Терезе (8). Два страха - да деца не буду гладна и да не посустане, јер би јој тада одузели децу.

Самохрана мајка Мила Попов (43) своје троје деце Оливеру (11), Ђорђа (9) и Терезу (8), ученике Основне школе „Светозар Марковић“, прехрањује тако што даноноћно шије траке на завесама. Сваки метар завеса који сашије значи за њу један залогај који ће поделити деца, јер је немогуће преживети од социјалне помоћи од 10.000 динара месечно. Највећи страхови су јој да деца не буду гладна, или још горе да не посустане, јер би тада деца завршила у хранитељским породицама.

Мила каже да она није више битна, али да ће се до последњег атома снаге борити за децу са којом као подстанари живе у мемљивом подруму:

- Ето, јуче сам имала само шест динара у кући и ни мрвице хране, али су ми донели да нешто сашијем за ромски бал, па сам зарадила 400 динара. Частила сам децу еурокремом и саламом. Напекла сам брдо палачинки и то ће нам данас бити доручак, ручак и вечера. Заборавила сам да сам купила и 20 јаја. Сад молим Бога да опет наиђе нека муштерија. Колико ми плате и 50 динара ми је доста. Зарекла сам се нећу остати без деце, па нека ме кошта и живота - прича жена која је „отворила“ Сигурну кућу у Лесковцу, јер је била први њен штићеник.

Суочена са насиљем, немаштином и срчаним сметњама сналази се кроз живот на најпоштенији начин - радом. Али тај рад је толико мало цењен да не може да изађе на крај. Шивење трака на завесама плаћају јој 15 динара по метру. Успе да заради хиљаду динара недељно.

- И то мало за мене је много, али је премало за живот, па и да си мађионичар. Кирија ме кошта 70 евра, а где је све остало. Гуши нас влага и мемла, а за нас не може да се нађе неки социјални смештај. Писала сам свима, али нема одговора. Ако се побуним затвориће ми сва врата, а где ћу онда - прича Мила, која је једва остварила право на социјалну помоћ. Једноставно, била је без адресе и пријављеног боравка. Бивши газда није хтео да је пријави као подстанара, јер би изгубио дечји додатак. Садашњи је био „предусретљивији“, али јој је зато повећао кирију за 10 евра.

- Где је логика да плаћају хранитељским породицама по 20.000 динара месечно за свако дете, а мене да кидају и дају ми мрвице. Расту као да су печурке у подруму. Не тражим права за себе него за моју децу. Одлични су ђаци и спортисти, тренирају џудо у Партизану и то ми је једина утеха у овом чемеру.

ПРЕЖИВЕЛА ТОРТУРУ

ДА јој са мужем нема живота схватила је одмах после рођења првог детета, али није имала куд. Пијани супруг се са њом иживљавао на све могуће начине. Држао је закључану и није јој дозволио да абортира двоје деце која су зачета у том паклу.

- Волим их највише на свету, али то је истина. Тешко је бити жена, а тек мајка, али се не дам. Једино да ме срце не изда - храбри се Мила.

ПОМАЖУ КОЛИКО МОГУ У ЛЕСКОВАЧКОМ

Центру за социјални рад кажу да су упућени у проблеме Миле Попове и да чине све што је у њиховој моћи да јој помогну. Највећи проблем је наћи пристојан смештај за ову породицу, јер немају слободних кућа, нити станова.

Извор: www.novosti.rs

<<Назад