Д. Ковачев: Прекорни поглед историографије

Радована Калабића

22.02.2011.

Приказ књиге “Под прекорним погледом историје”, Радована Калабића

Иако је “постмодерна” баш у Србији показала своје најружније лице, Срби данас јако зазиру од свевидећег “ока Саурона”, које их мотри са куле коју му је подигао Холм Зундхаузен. “Орци” меке окупације више не пале српске библиотеке, већ “реконструкцијом која тече” затварају наше библиотеке и музеје како би спровели “денацификацију” у народу који није био, нити могао бити, нацистички. Мали број српских књижевника данас располаже осећајем да се независност критичког духа може очувати у историографији. Збирка чланака, есеја и студија Радована Калабића доказује да је то могуће.

Уместо из песме, како су навикли наши стари, данас се реч у књиге отелoвљује пробрана кроз веб странице интернета, развијеног на основу давних замисли последњег светског генија модерне – Николе Тесле. Калабићево дело је на том трагу, јер аутор у својим радовима, окупљеним у књизи “Под прекорним погледом историје”, расветљава смисао прошлих догађаја везаних за нашу националну судбину. Читаоца мучи “флешбековима”, суочавајући их са историјским чињеницама, уобичајено непознатим колико и судбоносним, због којих је Србе параисторија казнила словом срама, ако се усуде макар и да мисле ван категорије сопствене глупости, комплекса и кривице.

Есејом о формирању нове владе Србије[1], сервиса у политици темељног уништења властитог друштва, аутор без изричитих сугестија подсећа читаоца како српска модерна власт никако није умевала да разуме своје место у токовима интереса англо-империјализма, и како наставља да понавља исте грешке на путу „евроинтеграција“. Након грешака српских владалаца и тзв. елите, комбиновање несналажења и штетног везивања за интересе најзападнијег господара Запада, исту „политику“ наставио је бројни низ појединаца, лаких за манипулацију. На примеру претварања студентског покрета “Отпор” у лабораторију за производњу класе империјалних послужитеља, Калабић је показао како произвођачи јавног мњења успешно селектирају омладинце, тако да им преостану само свесни или несвесни компрадори, вољни за претварање сопствених отаџбина у колоније[2].

Да би се у процесу манипулације јавном свешћу одржала дисциплина колонијалних маса, у дубоком закулисју идеологије зависности, у претходним историјским периодима је било нужно мобилисати идеолошке потомке старих, поражених монархија[3]. Аутор је чак извео нумеролошку (датумску) везу низа злочина који су непријатељи и „пријатељи“ извршили над нама и састрадалним народима. Да су светским господарима стварни непријаљ самосвесни народи, приказао је на примеру Немаца, представљајући рад Јерга Фридриха[4], који је пред јавношћу ослободио тему ратних злочина над немачким народом током Другог светског рата (уништење Дрездена); као и есејом о пројекту исмевања хабитуса француске националне културе, а што је одрадио Џеф Кунс[5], наследник континуираног револуционарног рада, који преко Лењина, Маркса и Робеспјера води порекло у братству мрачних Илумината.

---------------------------------------

 

"Аутор у својим радовима, окупљеним у књизи "Под прекорним погледом историје", расветљава смисао прошлих догађаја везаних за нашу националну судбину. Читаоца мучи "флешбековима", суочавајући их са историјским чињеницама, уобичајено непознатим колико и судбоносним, због којих је Србе параисторија казнила словом срама, ако се усуде макар и да мисле ван категорије сопствене глупости, комплекса и кривице."

---------------------------------------

За разлику од данашњих наивних “мителојропских” конквистадора Истока Европе, којима је довољно да им се само подиђе машти о сопственој величини, стварна мрачна империја Запада је освајачке дружине њихових дедова морала да мами реалним робљем и државама Востока[6].  На жалост, услед ужаса наметнуте нам историје, у којој је Запад угљем и челиком ждерао месо народа и отимао земље на истоку, аутор се није бавио суштинским ратним циљем – уништењем бескрајног источњачког стрпљења. Није чудо, јер су Срби народ који уме да трпи, али не и да се стрпи. Наш народни ужас, који се три пута поновио у XX веку[7], изазива чињеница да се поход поменутих разбојничких дружина, политика и особина увек најпре опроба баш код нас[8]. Наравно, предуслов за овај, по нашу кућу кобан dance macabre, био је убиство кућног домаћина[9], последњег великог Карађорђевића. Изостанак наивно очекиване помоћи Србима од стране лажних савезника постао је усуд српских родољуба друге половине ХХ века, који нису знали да је „савезништво“ Запада са Истоком само симулација за освајачку стварност која није имала снаге да нас сломи у изнурујућем походу[10].

---------------------------------------

На примеру претварања студентског покрета “Отпор” у лабораторију за производњу класе империјалних послужитеља, Калабић је показао како произвођачи јавног мњења успешно селектирају омладинце, тако да им преостану само свесни или несвесни компрадори, вољни за претварање сопствених отаџбина у колоније.

---------------------------------------

Шта онда преостаје историографу страве и ужаса српског ХХ века да пружи српском исповеднику вере у “Светлост од Светлости”, кажњеном да под сталном претњом Минотаура бауља лавиринтом историје којег осветљава разнобојно „тамно светло“ Илумината? Једино да га “по разбоју” упозори на опасност од „мртвих међу живима“ и пронађе „живе међу мртвима“. А писац „Равногорске историје[11]” радо и добро описује многе међу овим другим, иако добар део њих током свог живота није упознао, јер су их мртви међу живима давно пребацили с оне стране гроба[12]. Тема ове збирке су, уствари, „сви јунаци са свих српских страна“, из недавнине. Њима и живим посвећеницима равногорске слободе ХХ и ХХI века посвећена је Калабићева књига.

---------------------------------------

Изостанак наивно очекиване помоћи Србима од стране лажних савезника постао је усуд српских родољуба друге половине ХХ века, који нису знали да је „савезништво“ Запада са Истоком само симулација за освајачку стварност која није имала снаге да нас сломи у изнурујућем походу

---------------------------------------

"Аутор у својим радовима, окупљеним у књизи "Под прекорним погледом историје", расветљава смисао прошлих догађаја везаних за нашу националну судбину. Читаоца мучи "флешбековима", суочавајући их са историјским чињеницама, уобичајено непознатим колико и судбоносним, због којих је Србе параисторија казнила словом срама, ако се усуде макар и да мисле ван категорије сопствене глупости, комплекса и кривице."

---------------------------------------

Упутнице:

[1] Уз преговоре о формирању нове владе Србије, стр. 11 – 19

[2] Амерички тромб у руском крвотоку, стр. 21 – 33

[3] Караџић у процесу контроле прошлости и наметања будућности, I, стр. 36

[4] Крај ере запечаћених прошлости, стр. 51-66

[5] Холивудизација Версаја, стр 67-78

[6] Праг европског партнерства и руског стрпљења (1919 – 1939 – 2009), стр.79-127.

[7] Песак и брашно, камен и крст, 131 – 152.

[8] Праг европског партнерства и руског стрпљења (1919 – 1939 – 2009), VII – XIX,стр. 91 – 112.

[9] Убиство краља Александра I Карађорђевића, стр 153 – 167.

[10] Европа, Балкан и западни фронт, стр. 171 – 186.

[11] Калабић, мр Радован – Равногорска историја, Евро, Београд, 1992.

[12] Прва герила у окупираној Европи, стр. 187 – 240.

 

Извор: www.slobodanjovanovic.org

<<Назад