Бодирога: Црква је комад неба на земљи

06.01.2011.

Приврженост православној вери и цркви код њега је посебно наглашена. Зато смо у време највећег хришћанског празника, Божића, пожелели да нам управо он буде саговорник – Дејан Бодирога.

Везе нашег великог аса и религије су бројне. Почевши од његове посвећености молитви, чињеници да је први спортиста који је одлуком Светог архијерејског синода Српске православне цркве 2003. године одликован орденом Светог Саве првог степена, до тога да је велики пријатељ са владиком захумско-херцеговачким Григоријем и да је од навијача широм Србије био поистовећиван са божанством.

Јер, у дворанама, али и на трговима и улицама после прослава великих успеха, сви су му клицали: „Ми имамо свога Бога, име му је Бодирога“. Пука случајност? Пре би се рекло – има нека тајна веза.

А шта за човека какав је Дејан Бодирога представља Божић?

- За мене је рођење Христа превасходно велики празник. Прослава Божића, Бадње вече, одлазак на литургију, причест и породица на окупу, све то представља радост – каже Бодирога који нам је састанак заказао у свом комшилуку, у кафићу „Луиђи“ на Дорћолу.

На интервју је дошао у препознатљивом стилу, одевен у капут са већ препознатљивим шалом, као незаобилазним модним декором. Скроман, одмерен и достојанствен, какав је био и у време највеће славе.
Уз чај, причао је смиреним гласом у који је уносио део војвођанског нагласка и херцеговачке мудрости, а када смо га упитали да ли поштује цео Божићни и Ускршњи пост, Бодирога нас је уз благ осмех допунио:

- И петровски и госпојински и све оно што се подразумева под постом. Морам да кажем не мислим да је то нешто чиме би требало да се хвалим. Напротив, само одговарам на питање. Али, морам да нагласим да грех на уста не улази, него на уста излази.

Ко Вам је полаженик на Божић?

- Гледам да то буде неко дете или неко из круга породице, браће. Ја као млађи нисам ишао као полаженик, али сам у свом окружењу гледао све то.

После уводне приче о Божићу, Бодирога нам је открио када се и како упознао са православном вером:

- Крштен сам 2000, али пре петнаестак година сам почео да посвећујем већу пажњу религији.

Ко Вас је усмерио у том правцу?

- То је увек било део мене, а требало би сваког човека да у неком тренутку дотакне. Једноставно, у себи сам осетио да ми је потребна молитва. Крстио сам се под Острогом, а за мој духовни повратак коренима велики значај имали су владика Атанасије и владика Григорије.

Од тада сте велики пријатељ са владиком Григоријем. Како изгледа друговање са високим црквеним достојником?

- Лепо је то. Време које проводимо заједно користимо за разне приче. Мени то много значи. Он је човек који савршено разуме потребе свих, нарочито младих људи који се баве спортом, који су изложени много чему – рекао је Бодирога који је пропустио да каже да са владиком Григоријем зна да одигра и мали фудбал и проведе се уз добру песму, чему су сведоци били бројни представници медија који су посећивали његов камп за младе играче у Требињу.

Крсна слава породице Бодирога је Аранђеловдан:

- Славимо код оца у Клеку. Тада се сви окупљамо. Ред је да се слави у кући мога оца јер је он глава породице. Читава фамилија и бројни пријатељи нам дођу, а и владика Григорије је чест гост.

Колико често одлазите у цркву?

- Кад год могу. Идем редовно на велике празнике, а деси се често да у току дана одем и запалим свећу. То је ствар сваког понаособ, када се осети потреба, али ја заиста идем доста често. Најлепше у свему је што у цркви можете да осетите заједништво. Тамо смо сви исти. У цркви се најбоље осећа саборност, поготово на литургијама. Кад човек изађе из цркве, он је пун љубави и слободе.

Протеклу годину обележио је избор новог патријарха, али и чести сукоби унутар Српске православне цркве. Окуражили смо се да Бодирогу упитамо шта мисли и о томе:

- Знате како кажу: „Црква је комад неба на земљи“. Нисам достојан да расправљам о тим стварима. То је ствар цркве и њених људи, владика, патријарха и свештенства. Нисам позван о томе да причам, није моје, нити било кога другог да говори о томе. То су много озбиљна питања да би неко могао себи да допусти ту слободу да даје нека мишљења.

Извор: http://www.zurnal.rs/

<<Назад