Британке дале живот за Србију

15.02.2011.

Књижевница Луиз Милер пише књигу о болничаркама у Првом светском рату. Биографија о Флори Сандес подсећа на године пријатељства између два народа.

За разлику од Срба, Британци имају кратко памћење. Ретко ко у мојој домовини зна колико је Србија пропатила, или да су Срби стали раме уз раме са нама. Срамота је што су се две земље са тако јаким историјским везама толико удаљиле. Надам се да ће се то променити, и да ће мој рад о „шкотским болницама“ у Србији и о Флори Сандес, јединој Британки у српској војсци током рата – колико год скроман био – томе мало допринети.
Овако говори Луиз Милер, књижевница из Шкотске, већ годинама обузета судбином храбрих Шкотланђанки које су крајем 1914. похрлиле у Србију, како би неговале повређене српске солдате.

До ове је приче – каже нам само неколико дана пре него што ће доћи у Крагујевац, где ће 14. фебруара, у сарадњи са Амбасадом Уједињеног Краљевства, бити одата пошта страдалим хуманитаркама – дошла је готово случајно.

- Ту се, опет, види разлика између Срба и Британаца: код нас је рад ових жена потпуно заборављен. Не помињу се у уџбеницима историје, а иако је Први светски рат започео у Србији, источном фронту се не поклања велика пажња. То је само фуснота у британској историји. Штета, јер чим мало загребете, видите једну невероватну причу – говори Луиз Милер.

То је сторија о јединственој здравственој установи у историји медицине,  „Болници шкотских жена“, у којој су радили искључиво добровољци са Острва.

Оваквих је болница, где су се неговали рањеници и болесници, само у Србији – разореној и ратом и епидемијом великог тифуса – током 1915. било четири: у Крагујевцу, Младеновцу, Ваљеву и Лазаревцу. Једна је деловала и у Добруџи, још три на Солунском фронту. И две шкотске амбуланте у Француској збрињавале су српске рањенике.
Зато је ово, каже Луиз Милер, и прича о оданости и пожртвовању, и необичној блискости два народа – Шкота и Срба.

- Жене су тада у Британији биле третиране као особе другог реда. А када су дошле у Србију биле су једнаке, и све су, без изузетка, говориле о храбрости и љубазности вашег народа. Какав шок је то за свакога ко без размишљања прихвата све што пише о Србима  у овдашњим новинама!

Више од двадесет Британки преминуло је у Србији. Три су покопане у Крагујевцу, међу њима и најпознатија, др Елизабет Рос. На њеном гробу на градском гробљу у срцу Шумадије пише: „Она је дала своје срце српском народу“.

А Флора Сандес, одликована орденом Карађорђеве звезде, јунакиња нове књиге Луиз Милер, остала је да живи у Београду и после рата, удала се за „белог Руса“ Јурија Јуденича и 1941. поново обукла униформу, када је Југославију напала Немачка. Зато је одведена у концентрациони логор.

- Она је било само српска хероина. Флора Сандес је и једина Британка која је званично била војник у Првом светском рату, и наравно, једини официр. А чин наредника је добила у српској војсци. Одушевљава ме што ви Срби, нимало налик на нас Британце, не заборављате људе који су вам чинили добро.

БРИТАНИЈА ЗАБОРАВИЛА

Неколико књига о Флори Сандес и шкотским болничаркама написано је током осамдесетих година прошлог века, али у Британији нису прошле превише запажено – објашњава Луиз Милер (на слици). – Моја књига „Живот капетана Флоре Сандес“ је номинована за једну престижну награду у категорији биографије. Написала сам је у сарадњи са њеним потомцима, који живе у Енглеској и Јужној Африци. Надам ес да ће бити објављена и у Србији.

НОВАК ЂОКОВИЋ АМБАСАДОР

Од велике је важности да западни медији почну да говоре лепше ствари о Србији. У том смислу, ваш највећи амбасадор је Новак Ђоковић – поручује Луиз Милер.

Преузето са: www.novosti.rs

<<Назад